Covek bez sluha - Second Hand

Već simptomatično konzumiram mrak,
ponovo budan, iznova lud
jer samo noću radi ljubavi konzulat
na čija vrata moje srce kuca uzalud.

Da l' senke goni kasnog taksija far
il' sjaj u oku pali san od stakla?
Samo na tren, a tren je dovoljan tek tako
da sujeta zaboravi tu raskrsnicu pakla

na kojoj stoji neki voštani ja,
broji trenutke te poslednje sa tobom.
Ma ne, ne drhtim, to me probija vetar
dok trguješ tim usnama k'o second-hand robom.

Priča o tebi, težak usmeni rad.
Otme se pelin pa se otme i reč.
Moj gorak osmeh možda prevari druge,
dubok uzdah kada grudi zagrebe kao skreč.

Iskreno, toplo, moje poslednje zbogom
k'o kišno nebo kad se našminka dugom.
Skrivena iza svojih dečjih godina
čik me potraži u nekom drugom...