Miroslav Ilić - Hej, mladosti

Kišna jesen dolazi i preti,
zar ne vidiš, kako vreme leti?
Neka leti, nije mi ni žao,
najlepše sam cure milovao.

Milovao cure, snaše,
i kitio tamburaše.
Budila me zora rujna,
opijala nedra bujna.

Po kosi mi inje palo,
ostade još dana mało.
Gde da nadjem srcu leka,
hej, mladosti kratkog veka.

Stare su mi povredjene rane,
i sećaju na minule dane.
Još i sad mi budno oko sanja,
tihe noći, pune milovanja.

Tražio sam pesmu još,
davao sam zadnji groš,
davao sam zadnju paru,
za voljenu pesmu staru.

Na srcu mi jedna želja osta,
nikad pesme ni veselja dosta.
Nikad dosta svirke ni svirača,
nikad mnogo pesme i pevača.

Živeo sam život svoj,
s' godinama bio boj.
U veselju i ljubavi,
živeo sam život pravi.