Miroslav Ilić - Usne su ti žar

Istina je, ne krijem,
da se često opijem,
al' od tvoja oka dva,
oka garava.

Navede me zvonki smeh,
da počinim mali greh,
da ti kažem djavole,
što me razbole.

Usne su ti žar,
daj mi ih na dar,
da se njima sladim,
da ludosti radim.

Svet će svašta da radi,
samo da nas zavadi,
da ne gledam oči te,
oči garave.

Pusti šta svet govori,
nisam valjda najgori.
Budeš li mi po volji,
biću najbolji.

Ja za ljubav ne molim,
al' se bez nje razbolim.
Mnogo mi je jedan dan,
da provedem sam.

Zar sam nešto tome kriv,
što sam čovek, vedar, živ,
i što pamet izgubim,
kad se zaljubim.